Slađana
Zapazio sam ti lik odmah,
u moru različitih profila
koji su previše slični u svojoj različitosti.
Prvo bockanje, pa poruka,
zatim i zahtev za prijateljstvo.
Moderna tehnologija u službi ljubavi.
A, ti...
Na samom početku hladna, proračunata, tvrdoglava...
Naravno, u čuda ne veruješ,
a tek u prinčeve...
Suviše si zrela,
život te je naučio,
sada znaš...
A, u stvari samo si svet gledala
kroz naočare predrasuda
koje su ti drugi poklonili.
Ništa mi nije preostalo,
morao sam činiti čuda,
kako bi shvatila da su ona moguća.
Čuda su se ređala,
tvoja hladnoća se topila.
Počela si i naočare predrasuda da skidaš povremeno,
kako bi sagledala svet i sebe bez njih.
Svidelo ti se.
Nisi verovala da je moguće.
Konačno si ih bacila,
život je dobijao boje,
tvoje lice osmeh koji je stalno prisutan,
dok se srce punilo radošću.
Da, odluka je doneta,
moramo biti zajedno...
Počela si da nabrajaš prepreke,
a ja sam ti govorio da me one ne zanimaju,
zanimaju me mogućnosti.
I pojavile su se...
Konačno!
Apartman u "Panorami",
ja i ti zajedno...
Dok sam ja zapanjeno stajao,
ti si poput deteta bila
i jurcala, stalno nešto radeći,
izbegavajući pogled,
ni sama ne znajući šta radiš...
Sećaš se toga, Slađana?
Morao sam preuzeti incijativu.
Obratio sam ti se,
uhvatio za ruke
i poveo u krevet.
Pogledi su se sreli,
usne spojile,
tela su pratila usne
i konačno nas dvoje
u magiji prepunoj strasti...
Comments powered by CComment